Stručnjaci su otkrili hemijski proces koji se događa u mozgu i pretvara miris i ukus cigarete od nepodnošljivog do prijatnog za zavisnike. Smatra se da bi to otkriće moglo da dovede do leka koji će pomoći u borbi protiv nikotinske zavisnosti.
Kada se stvori zavisnost isti neuroni koji govore mozgu da ne konzumira cigarete, takođe mu govore da treba da nastavi da puši kako bi izbegao stres koji nastupa nakon prestanka.
Taj drugi glas nadmašuje odbojnost prema cigaretama što otežava borbu protiv učinka dopamina i stimuliše ljude da puše više.
Naučnici sa Univerziteta u Torontu kažu da bi im ovo saznanje moglo pomoći u dizajniranju leka, slično onome koji već postoji za alkoholizam, koji blokira zadovoljstvo pušenja, pri čemu ono postaje odbojno.
Nikotin je takav da stvara zavisnost, ali odnos zavisnika prema njemu je znatno komplikovaniji od odnosa između osobe zavisne od opioida. On mozgu daje oba signala: za prestanak i protiv prestanka pušenja.
Istovremeno, nikotin oponaša oblik i aktivnost acetilkolina, neurotransmitera koji učestvuje u užitku kao kod nekoliko oblika zavisnosti.
Naučnici su dugo znali da se nikotin ponaša na ova dva naizgled kontradiktorna načina, ali ne i kako se oni “igraju” u mozgu ili zašto se čini da zavisnost tako lako nadvlada averziju.
Receptori u istoj regiji mozga, poznatiji kao ventralno tegmentalno područje, igraju važnu ulogu u krugu “nagrađivanja”.
Ti receptori predstavljaju jedan kraj neuronske grane koji se proteže na druga različita područja mozga i tela. Neki od ovih receptora putuju na ista mesta, drugi putuju na različita. Jedan deo receptora je vezan za dopamin, a drugi za gama-aminobuternu kiselinu.
Dopamin je hemijsko jedinjenje koje ima veliki uticaj na raspoloženje i zadovoljstvo, ali je takođe vezan i za averziju.
„Averzija bi trebala da bude stalno prisutna, ali što više neko puši, menjaće se i pretvaraće se u zadvoljstvo. To je gotovo kao prekidač u mozgu i skoro je došlo do prekida u signalizaciji, tako da je sada prisutna averzija koja je signalizirana putem dopaminskih neurona, ali gotovo je ista kao i osećaj zadovoljstva“, rekla je dr Tarin Grider, koja je proučavala nikotinsku zavisnost oko deset godina.
Nikotinski zavisnici osećaju se bolje kada puše, jer samo pronalaze dobre stvari koje im nikotin čini.
„Ne smete se igrati sa dopaminom, jer ako ga ima previše, to vodi do šizofrenije, a premalo dovodi do Parkinsonove bolesti. Ako isključimo one druge neurone koji čine da se osećate prijatno dok pušite, tada ostaje samo odbojnost“, objašnjava dr Grider.
Drugi neuroni su povezani sa gama-aminobuternom kiselinom koja je protivteža neurotransmiterima uključenim u stres. Dr Grider i njen tim sada znaju kakav lek je potreban, samo ga treba napraviti.
„Ciljaćemo receptore sa gama-aminobuternim kiselinama kako niko ne bi osećao zadovoljstvo dok puši, ali moramo biti sigurni da neće uticati na druga zadovoljstva”, rekla je doktorka.
Opioidni lekovi su veoma jaki. Oni preplavljuju mozak hemikalijama „dobro se osećam“, poput endorfina, koje se oslobađaju tokom vežbanja, koje povećavaju osećaj euforije.