ZANIMLJIVO

Pas Milica je dokaz da se ljubav, nežnost i dobrota isplate i doživotno pamte

Svi koji imaju, ili su imali kućnog ljubimca, znaju da su ljubav, vernost i toplina koju mogu da nam pruže bezuzslovna i doživotna. O životinjskoj ljubaci su snimani filmovi, pisane knjige i podizani spomenici, ali njihoovim izlivima ljubavi i dalje se oduševljavamo i iznenađujemo.

Tako su korisnici društvenih mreža, nakon što su pročitali priču keruše Milice, ostali bez teksta.

Žiža Radivojević iz Beograda, podelila je sa svojim prijateljima na društvenim mrežama životnu priču njene keruše Milice, sa kojom se druži već sedam godina, a preneo je portal Blic.

Nakon uvodnog dela u kojem je napisala kako je ona završila kod nje, osvrnula se na detalj koji je malo koga ostavio ravnodušnim. Naime, kuca je posle dosta vremena, prepoznala dečaka koji ju je spasao sa ulice i dao joj hranu.

Status vam prenosimo u celosti:

– Milica. Bačena kao štene iz kola u pokretu u prometnoj ulici. Jedan dečak je nailazio i uzeo je, ali roditelji mu nisu dozvolili da je zadrži. Onda je on ubacio u dvorište iza jedne zgrade. Tamo je imala neku staru, oguljenu, naht-kasnu koju je neko bacio. Tu se zavlačila i spavala.

Dečko je hranio i jos dvoje dece iz ulice.

Mesec dana sam je slušala kako zavija noću a sve više i danju. Mislila sam da je neko uzeo psa i drži ga na terasi. Onda me je poštar pitao, da li bi htela da je sklonim, jer su je neki dečaci maltretirali i hteli da bace sa jednog zida. Otišla sam da je vidim i dovela kući.

To je bilo pre sedam godina.

Večeras je u parkiću naišao neki momak, dvometraš, i naša Milica, koja se ne mazi sa nepoznatima, poludela je skačući na njega. Lizala ga je, legla na leđa i radila ono što samo nama u kući radi.

To je bio dečak koji je doneo sa ulice i hranio. Ona ga je prepoznala. Koliko ljudi bi pamtilo nekog ko im je učinio dobro pre toliko vremena? Samo jednom su se sreli od tada, i to je bilo pre najmanje tri godine jer se dečko tada odselio. Pa mi samo kažite da nemaju pamet i dušu.

Mnogi ljudi bi se mogli na njih ugledati – napisala je Žiža.

Ova Miličina priča samo je još jedan od pokazatelja u nizu koji nam govore da se ljubav, nežnost i dobrota isplate, kao i da se doživotno pamte. Ako ne kod ljudi, onda kod životinja sigurno.